A CONTRIBUTION TO THE STUDY OF POPULATION FROM THE EAST (HELLENIC-SPEAKING COUNTRIES) IN THE MUNICIPIUM ULPIANA IN THE SOUTH OF THE PROVINCE OF UPPER MOESIA
DOI:
https://doi.org/10.35120/sciencej0304087sKeywords:
Settlers from the east, Dardania, municipium Ulpiana, Upper Moesia, Kosovo and MetohijaAbstract
The paper presents the data regarding the inhabitants from the east (Hellenic‑speaking countries) in the municipium Ulpiana in the south of the province of Upper Moesia (Kosovo and Metohija). The occupation of Dardania and the establishment of the Roman province of Upper Moesia led not only to territorial but also to ethnic changes in this area, about which we are insufficiently informed. By conquering the territory of Dardania and establishing their authority over it, the Romans left a certain autonomy to its inhabitants, followed by urbanization and Romanization from the 1st to the 4th century. After occupying Dardania, there was a period of introduction of the local population into the Roman state-political order, as well as the organized settlement of colonists of oriental origin (Hellenic-speaking countries). The Roman administration introduced the local population in Moesia with a new period which brought new achievements to the conquered areas. Urbanization was carried out gradually, through the settlement of Roman citizens, the oriental population (Hellenic-speaking countries), and the served legionnaires, in colonies, followed by the promotion of native settlements to the rank of cities under Roman law, municipium. This process led to the integration of a significant part of the native population from the south of Upper Moesia (Kosovo and Metohija). A significant number of foreigners, settlers from the east (Hellenic-speaking countries) lived and worked in the south of Upper Moesia, primarily in urban areas. It should be noted that the majority of epigraphic monuments from the area of Kosovo and Metohija belong to Roman citizens who immigrated from the Romanized areas of the Empire. They mainly originate from the two largest city centers, Ulpiana near Gračanica and the Roman settlement near Sočanica, in the Ibar valley. Diverse archeological finds and epigraphic monuments shed some light on these processes in the municipium of Ulpiana.
Downloads
References
Alföldy, G. (1964). Veteranendeduktionen in der Provinz Dalmatien. Historia,13,167–179.
Бошковић, Б. (1928). Римске рушевине код Грачанице. Старинар, IV, 269–272.
Čerškov, E. / Popović, Lј. (1956). Ulpiana, Prethodni izvještaj o arheološkim istraživanjima od 1954. do 1956. godine. Glasnik muzeja Kosova i Metohije, I, 319–327.
Čerškov, E. (1957). Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu.
Čerškov, E. (1969). Rimljani na Kosovu i Metohiji. Priština – Beograd: Muzej Kosova – Arheološko društvo Jugoslavije.
Čerškov, E. (1970). Municipium DD kod Sočanice. Priština – Beograd: Muzej Kosova – Arheološko društvo Jugoslavije.
Душанић, С. (1971). Нови Антинојев натпис и metalla municipii Dardanorum. Živa antika, god. XXI, sv. 1, 241–261.
Dušanić, S. (1975). Dve rimske stele iz Srbije. Zbornik Narodnog muzeja u Beogradu, 8, 134–137.
Evans, A. J. (1885). Antiquarian Researches in Illyricum. III-IV, Vestminster: Nichols & sons. DOI: https://doi.org/10.1017/S0261340900001788
Ferri, N. (2001). Monumentet ushtarake tëperiudhës romake në Mezi të Epërme. Pejë: Djukagjini.
Ферјанчић, С. (2002). Насељавање легијских ветерана. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Ferjančić, S. (2018). Ale i kohorte u vojsci rimskih provincija Mezije i Dakije od I do III veka n.e.. Beograd: Društvo za antičke studije Srbije.
Фидановски, С. (1998). Римски и рановизантијски период. у: Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века. САНУ – Музеј у Приштини, 256–349.
Filov, B. (1906). Die Legionen der Provinz Moesia von Augustus bis auf Diokletianus. Leipzig: Dieterich.
Гавриловић-Витас, Н. (2017). Вотивне иконе бога Митре из античке збирке Народног музеја у Нишу, Зборник Народног музеја, XXIII-1/2017, 187–206.
Gavrilović-Vitas, N. (2018). Roman Religion and Cults on the Danube Limes in Serbia. Vivere militare est, vol. I, 167–194.
Goddard, C. J. / Dabas, M. / Hajdari, A. / Berisha, M. / Mukai, T. / Bernollin, V. / Jedrusiak, F. / Laenger, A. (2022). D’Ulpiana à Iustiniana secunda, d’une cité à l’autre dans l’Antiquité tardive (prospection géophysique, 2019-2020). Bulletin de la Société française d’Archéologie classique, séance du 13 novembre 2020, in Revue archéologique, 73-I, pp. 153–162. DOI: https://doi.org/10.3917/arch.221.0153
Hajdari, A. / Goddard, C. / Kabashi, P. (2021). Deux inscriptions romaines inédites découvertes à Korishë au Kosovo (Mésie supérieure). Latomus, 80/3, 632–662.
Hörig, M. / Schwertheimer, E. (1987). Corpus culti lovis Dolicheni. Leiden – New York – Kobenhaven – Köln: E. J. Brill. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004295742
Imamović, Е. (1977). Antički kultni i votivni spomenici s područja Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Veselin Masleša.
Kajanto, I. (1965). The Latin cognomina. Helsinki: Societas Scientiarum Fennica.
Лома, С. (2010). Домородачко становништво Косова и Метохије у римско доба у светлу антропонимије. у: (ур. Д. Маликовић), Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, књ. 3, Косовска Митровица, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 19–40.
Марић, Р. (2003²). Антички култови у нашој земљи. Београд: Чигоја (репринт).
Matijašić, R. (2002). Uvod u latinsku paleografiju. Pula: Filozofski fakultet Pula.
Mirdita, Z. (1981). Antroponimia e Dardanisë në kohën romake (Die Anthroponymie Dardanien zur Römerzeit). Prishtinë: Rilindja.
Mirdita, Z. (2007). Religija i kultovi Dardanaca i Dardanije u antici. Zagreb: Hrvatski institut za povijest.
Mirdita, Z. (2015). Dardanci i Dardanija u antici. Zagreb: Hrvatski institut za povijest.
Papazoglu, F. (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Sarajevo: Djela, knj. XXX, CBI knj. 1, ANUBiH.
Папазоглу, Ф. (1988). Илирска и дарданска краљевина; поријекло и развој, структура, хеленизација и романизација, у: (при. и ур. М. Гарашанин), Илири и Албанци, САНУ, Београд, 145–173.
Паровић-Пешикан, М. (1982). Античка Улпијана према досадашњим истраживањима. Старинар, XXXII, 57–74.
Пеја, Ф. (1984). Један занимљив натпис са Ulpiane. Гласник Музеја Косова и Метохије, XII-XIV, 59–62.
Петровић, П. (1975). Палеографија римских натписа у Горњој Мезији. Београд: Археолошки институт.
Петровић, В. (2007). Дарданија у римским итинерарима. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Самарџић, Г. (2020). Косово и Метохија у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Самарџић, Г. (2021). Проблем убикације путних станица Gabuleum и Theranda на римској комуникацији Lisus-Naisus (Горња Мезија). Зборник радова Филозофског факултета, LI (01), 127–137. DOI: https://doi.org/10.5937/ZRFFP51-30402
Самарџић, Г. (2021). Проблем убикације путних станица Vellanis, Vindenae и Ad Fines на римској комуникацији Lisus-Naisus (Горња Мезија). Зборник радова Филозофског факултета, LI (02), 211–223. DOI: https://doi.org/10.5937/ZRFFP51-32664
Самарџић, Г. (2022). Јупитер и његови епитети (карактер посвете) са југа провинције Горње Мезије. Црквене студије, 19, 325–332. DOI: https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2022.19.19.20
Самарџић, Г. (2023). Римски путеви и њихов значај за развој привреде на југу Горње Мезије. Зборник радова Филозофског факултета, LIII (02), 185–207.
Webster, G. (1969). The Roman Imperial Army of the frist and second Centuries A. D. London: Black.
Вулић, Н. (1931). Антички споменици наше земље. Споменик СКА LXXI, 133-135, 179-182, 208–211, 213–215, 274, 321, 325.
Вулић, Н. (1938). Географија Јужне Србије у античко доба.Гласник Скопког научног друштва, XIX, 1–15.
Zippel, G. (1877). Die römische Herrschaft in Illurien bis auf Augustus. Leipzig: еd. B. Teubner.
Zotović, LJ. (1966). Les cultes orienteaux sur la territoire de la Mésie Supérieure.Leiden: ÉPRO. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004296145
Зотовић, Љ. (1968). Историјски услови развоја орјенталних култова у римским провинцијама на територији Југославије. Старинар, XIX, 59–72.
Zotović, LJ. (1971). Putevi širenja mitraizma na tlu Jugoistočne Evrope. Balcanica, II, 69–84.
Zotović, LJ. (1973). Mitraizam na tlu Jugoslavije. Posebno izdanje, knj. 11. Beograd: Arheološki institut SANU.
SOURCES:
Inscriptions de la Mésie Supérieure, (1982). Vol. VI (ed. B. Dragojević-Josifovska). Beograd: Centre d’études épigraphiques et numismatiques.
Lexicon of Greek Personal Names (1988). Vol. I. Oxford: University of Oxford.
Onomasticon provinciarum Europae Latinarum (1994) Vol. I, Budapest: ed. B. Lőrincz et F. Redő.
Onomasticon provinciarum Europae Latinarum (1999). Vol. II, Wien: ed. B. Lőrincz.
Šašel, A. et J., (1963). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia Inter annos MCMXL et MCMLX repertae eteditae sunt. Ljubljana: Situla 5, Narodni muzej Slovenije.
Šašel, A. et J. (1978). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia Inter annos MCMLX et MCMLXX reperta editae sunt. Ljubljana: Situla 19, Narodni muzej Slovenije.
Šašel, A. et J. (1986). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia inter annos MCMII et MCMXL repertae et editae sunt. Ljubljana: Situla 25, Narodni muzej Slovenije.
Tacitus, (1906). The annals. London: Ed. A. John, W. J. Brodribb,THE MACMILAN COMPANY. (К. Тацит, Анали, Српска књижевна задруга, Београд 1970, пре. Љ. Црепајац).
Downloads
Published
How to Cite
Issue
Section
